Brusnica

Većina brusnica se bere mokrom ili vlažnom berbom.  Prilikom berbe, uzgajivačii,  namerno ispuste iz ruke po koju bobicu da vide hoće li odskakivati od tla. To se događa zato što svaki plod brusnice u sebi ima četiri mehurića ispunjena vazduhom koji uzgajivačima koriste na dva nacina. Kao prvo, ne moraju ručno brati plodove, već mogu poplaviti celo polje, zatim pomocu specijalizovanih mašina protresti biljke, kako bi se zrele bobice odvojile od stabljike, te sačekati da bobice isplivaju na površinu. Zatim jednostavno pokupe bobice i sortiraju ih. Krajem 19. veka uzgajivaci brusnica otkrili su i drugi nacin na koji mogu iskoristiti te vazdušne mehuriće. Priča se da je jednom uzgajivaču slučajno pala niz stepenice kanta puna brusnica. Čovek se iznenadio kad je video da su najbolje bobice odskakutale do dna stepeništa, dok su one koje su bile mekane i trule ostale pri vrhu. Najkvalitetnije bobice imale su u sebi puno vazduha, pa su odskakivale poput dobro napumpane lopte. One koje su bile slabijeg kvaliteta ponašale su se poput izduvane lopte. Godine 1881. izumljena je i prva mašina za sortiranje brusnice prema tome koliko visoko mogu skociti. Savremeni strojevi za sortiranje brusnica još uvek rade na istom načelu. Kvalitetne bobice koje mogu skociti preko nekoliko drvenih pregrada, odvajaju se i kasnije prodaju kao neprerađeno, sveže voće, a mekani se plodovi otkotrljaju u stroj i koriste za proizvodnju sokova i džemova.

Samo mali procenat brusnice se bere suvom berbom. U tom procesu se koriste mehanički berači, nalik kosilici sa češljem koja sakuplja bobice i odlaže ih u zakačene džakove. Džakovi se prazne u gajbice koje se dostavljaju stanicama svežeg voća u kojima se ocenjuju i sortiraju na osnovu njihove boje i sposobnosti da odskaču (meki plodovi neće odskočiti). Suvo ubrani plodovi se prodaju kao sveže voće.