Brusnica

Početkom 19. veka brusnica se brala na svom prirodnom staništu. Da bi se povećao broj sadnica u zasadu, čitavi delovi prirodnog zasada brusnice su iskopavani zajedno sa korenovim sistemom biljaka i presađivani na močvarno ili organsko tle.

Nešto kasnije, zasadi brusnice su se zasnivali tako što su se skidale reznice tokom sezone mirovanja uglavnom sa vertikalnih grana i razbacivale po površini zemljišta pripremljenog za sadnju, a zatim ukopavale, uz nadu da će delovi biljaka pustiti korenje i preživeti. Poslednjih 20 godina uvedene su nove sorte brusnice čije razmnožavanje se vrši ili mikropropagacijom (kulturom tkiva) ili zrelim reznicama. Oba načina razmnožavanja predstavljaju najčešće korišćene alternativne vrste razmnožavanja. Uzimanje reznica u našim uslovima treba izvoditi u februaru do sredine marta. Skidaju se reznice dužine 5-10 cm i postavljaju na dubinu od 3 cm u tresetni supstrat (mešavinu treseta i perlita ili treseta i vermikulita). Ožiljavanje reznica se odvija u plasteniku ili stakleniku tokom 35 dana, nakon čega se tako ožiljene reznice mogu zasaditi na otvoreno polje. Da bi se dobro ožilile, reznicama je potrebno obezbediti dosta vlage, ali se ne sme dozvoliti da budu potpuno u vodi. Veoma je važno obratiti pažnju na polaritet reznice, odnosno u zemlju postavljati morfološki donji pol reznica tj. onu stranu reznice koja je bila bliža biljci sa koje je reznica uzeta. Ukoliko se postupi suprotno, odnosno reznica zasadi sa vrhom okrenutim na dole, neće pustiti korenčiće.Važno je znati da će se koren razviti na bilo kom delu biljke koja je pobodena u vlažnu zemlju.

Ožiljene reznice američke brusnice

Koliko je sadnica potrebno?

Sadnice brusnice se najčešće veoma brzo primaju u zemljištu na kome su zasañene, pri čemu presudni značaj ima pravilno i redovno navodnjavanje. Kada se sadnja vrši početkom vegetacije, biljka brzo raste i razvija snažne stolone, usled čega postaje otpornija. Istraživanja su pokazala da je maksimalno rastojanje sadnje izmeñu biljaka brusnice oko 50 cm (što znači 4 biljke/m2). Ukoliko je razmak izmeñu biljaka 33 cm (što znači 6 biljaka/m2), uz adekvatno navodnjavanje i dugu sezonu vegetacije, tokom prve godine će se biljke širiti neverovatnom brzinom, uz mogućnost donošenja prvog roda već u drugoj godini. Manji razmaci od 30 cm izmeñu biljaka u redu smatraju se prevelikom investicijom za naše uslove. Neposredno pred sadnju ožiljene biljke treba drže potopljene u vodi, kako se ne bi osušile. Ukoliko se biljke potpuno osuše, može doći do velikih gubitaka sadnog materijala.

Nega biljaka nakon sadnje

Kako bi se najbolje iskoristile prednosti sezone vegetacije, u našim ekološkim uslovima najbolje je izvesti sadnju u aprilu do sredine maja. Kada se sadnice rasporede u leje i posade dovoljno je samo konstantno ih navodnjavati (orošavati) – što zahteva dosta vremena (optimalna preporučena norma zalivanja je 1 cm vodenog taloga dnevno). Voda ne treba da bude na samoj površini zemljišta. Međutim, s obzirom da brusnica ima veoma plitak korenov sistem, važno je održavati nivo vode u zemljištu vlaženjem površine zemljišta ili neposredno ispod površine. To znači da navodnjavanje zemljišta treba izvoditi nekoliko puta dnevno, posebno kada su visoke temperature. Jednom kada se prime, sadnice brzo napreduju i potrebno ih je neprekidno đubriti.

U pripremi zemljišta potrebno je dodati sumpor u prahu (2-5 kg/100 m2) i inkorporirati ga u podlogu. Takođe, nekoliko dana pred sadnju se počinje sa primenom osnovnog mineralnog đubriva u gornjem sloju peska, na dubini 5-7 cm. Dodaju se Urea (100 g/100 m2) i NPK đubrivo (formulacija: 10-20-20, 12-24-12 ili 14-14-14) u količini od 45 kg/0,4 ha (100 g/100 m2). Prihrana azotnim đubrivom (Urea ili kompleksno mineralno đubrivo sa naglašenim sadržajem azota) se nakon sadnje izvodi na svake dve nedelje tokom vegetacije, količina 5-10g/100 m2.

U toku redovne proizvodnje preporučuje se prihranjivanje Ureom u 4 navrata (sa po 5 kg/ha). Prvo prihranjivanje se preporučuje u fazi kada se uočava novi porast dužine 1 cm (april), drugo Američka brusnica - Tehnologija proizvodnje i razmnožavanja, i standardi klasifikacije 11 prihranjivanje se izvodi u fenofazi cvetanja, treće bar dve nedelje kasnije i četvrto prihranjivanje treba izvesti u fazi intenzivnog porasta ploda (prečnik ploda oko 0,75 cm). Oko 15. avgusta se prestaje sa prihranom kako bi biljka očvrsnula pre zime i pripremila se za ulazak u period sa niskim temperaturama. ðubrenje mladih presañenih biljaka je od presudnog značaja jer u samom pesku ima malo ili uopšte nema hranljivih sastojaka.

Kontrola korova je ključna kod zasnivanja novih zasada brusnice jer tako biljke bolje iskorišćavaju svetlost, vodu i hranljive sastojke iz zemljišta. Ručno uklanjanje korova (plevljenje) se preporučuje u godini sadnje. U poreñenju sa ovim načinom, herbicidi su relativno jeftini, ali su opasniji za mlade biljke. Od druge ili treće godine preporučuje se dodavanje herbicida Devrinol (napropamid) za sprečavanje razvoja nicajućih korova iz semena. Nakon aplikacije herbicida potrebno je izvršiti zalivanje tretirane površine kako bi se herbicid inkorporirao u zemljište. Za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih travnih korova preporučuje se tretiranje sa selektivnim herbicidom Select super (clethodium) tokom intenzivnog porasta korova u proleće. Dodavanje sloja peska visine 1 cm je neophodna mera, koja se izvodi svake godine do pete godine starosti zasada, kada se formira gust tepih po površini parcele zbog čega dalje dodavanje peska više nije potrebno.