Brusnica

Današnja komercijalna brusnica je poreklom iz Severne Amerike. Izbor sorte za nove zasade u državi Viskonsin zasniva se na kvalitetu plodova, njihovoj veličini i boji, kao i stabilnosti proizvodnje iz godine u godinu.

Najčešća sorta je Stevens. To je srednje kasna sorta sa krupnim plodovima i dobrom bojom. Proizvodnja ove sorte je prilično stabilna godinama unazad. Ben Lear je još jedna od popularnih sorti. Karakteristična je po prilično krupnim plodovima koji rano dobijaju boju. Ben Lear je osetljiviji na loše organizovanu proizvodnju tako da, ukoliko se operacije u proizvodnji ne organizuju i sprovedu na pravi način i u pravo vreme, prinosi ove sorte variraju iz godine u godinu. Ostale popularne sorte obuhvataju Searles, Pilgrim i McFarlin. Preporučuje se da prilikom stvaranja zasada obuhvatite uzgoj više različitih sorti kako biste produžili sezonu berbe, a i smanjili rizike povezane sa monokulturama. S obzirom na to da će zasad brusnice trajati godinama (60 i više), bitno je izabrati pravu sortu koja u vašem kraju dobro uspeva. Greške u izboru sorte ili odabiru i pripremi parcele za sadnju odražavaju se na prinose i kvalitet dugi niz godina.

Popularne sorte:

• “Stevens” – srednje kasna sorta karakteristična po krupnim plodovima (1,52 gr) i odgovarajućoj boji. Žbun ove sorte brusnice nije preterano osetljiv na ambijentalne faktore. Ova sorta već godinama unazad daje stabilne prinose od oko 26.800 kg/ha.
• Sorta “Stevens” je hibridna sorta koja je nastala 1950.godine ukrštanjem McFarlin i Potters.

• “Ben Lear” – ova rana sorta karakteristična je po krupnim plodovima (1,36 gr) koji rano dobijaju boju i čija je boja izražena. Kako bi prinosi bili zadovoljavajući, sa žbunom ove sorte treba pažljivo postupati. Dobijena 1901.godine selekcijom i kultivisanjem divlje sorte.
• “Pilgrim” – Sorta krupnog ploda (1,6 gr) koji kasno dobija boju, ali je namenjen za ranu žetvu. Osetljivija je od sorte Stevens. Daje dobre prinose i predstavlja hibrid sorti Prolific i McFarlin.
• “Searles” – Plod je oblika masline, ujednačene svetlopurpurne boje kada je zreo i raste na vrhu žbuna sasvim u suncu. Plod je jednake veličine (1,36 gr), nije sjajan, reñe šaren. Ova sorta zri u sred sezone. Dobijena kultivisanjem divlje biljke brusnice poreklom iz močvara Viskonsina.
• “Mc Farlin” - Poreklom iz oblasti Kejp koda, država Masačusets. Plod je mali (1,25 gr) srednje crvene boje.
• “Grygleski Hibrid” – Sorta sa povećanom otpornošću prema truljenju ploda, nastala selekcijom 1980.-tih godina.
• “HyRed” – novija sorta, odabrana zbog tamno crvene boje ploda. Tokom probnog perioda proizvodnje, pokazalo se da ova sorta po veličini ploda i prinosima može da parira “Stevens” i “Ben Lear” sorti.
• “Bergman” – Karakteristična po veoma krupnom plodu (od 1-2 cm) i srednje crvenoj boji. Prinosi se ubiraju sredinom sezone.
• “Mullica Queen” – Sorta koja je relativno brzo prihvaćena zbog izuzetno visokih prinosa (oko 40.000 kg/ha), jedinstvenog genetskog porekla koje nije na bilo koji način povezano sa “Stevens” ili “Ben Lear” sortom.
• “DeMornville” – Plod je veći nego kod sorte “Stevens”, kreće se od 2,0 do 2,5 gr i izraženije crvene boje. Sorta je nastala 1993. godine i ima jedinstveno genetsko poreklo. Zri sredinom sezone i daje prinose od oko 30.000 kg/ha.
• “Crimson Queen” – Prva sorta koja je nastala tokom Programa uzgoja brusnice univerziteta “Rutgers”. Njene odlike su: visoki prinosi, krupan plod, dobra boja, na probnim parcelama je Američka brusnica - Tehnologija proizvodnje i razmnožavanja, i standardi klasifikacije 7 davala prinose od oko 30.000 kg/ha, zri sredinom sezone. Ovaj hibrid je nastao ukrštanjem “Stevens”-a i “Ben Lear”-a.

*Sorte brusnice kod kojih su zaštićena autorska prava stvaralaca sorte

(Podatke sakupio D.M. Boone, Odeljenje patologije, Univerziteta Viskonsin, Medison. Ocenjivano je više od 90 sorti brusnice, međutim većina sorti se ne gaji u Viskonsinu, već su zasađene na parceli Dubay Marsh, kako bi se mogle proučavati njihove karakteristike)

Navedeni podaci o prinosima i veličini ploda odnose se na desetogodišnji period od 1983-1992. Procenat truljenja pri skladištenju brusnica koje se beru tzv. suvim postupkom odnosi se na period od 1985-1992. Procenat truljenja kod brusnica koje se beru uz upotrebu vode je dvostruko veći. Podaci o procentu truljenja pri skladištenju dobijeni su nakon perioda od 4 meseca tokom kojih je brusnica bila uskladištena u hladnom skladištu.

Podaci o prinosima dobijeni su na osnovu količine ručno brane brusnice svake sorte sa po 2 parcele površine 30 cm² a potom preračunati u odnosu na površinu jednog jutra (oko 40 ari). Podaci o težini ploda dobijeni su na osnovu merenja težine 2/4 uzorka, prebrojavanjem, a potom klasifikovanjem trulih, oštećenih i zdravih plodova. Brusnica je u hladnom skladištu čuvana oko 4 meseca.

Boja je bila najizraženija kod sorti EarlyBlack, Franklin i Ben Lear. Najveće plodove daju sorte Pilgrim, Stevens i Hollinstar Red. Najmanji gubici (najmanje truljenje) posle skladištenja od 4 meseca bili su kod sorti Howes, Centerville, EarlyBlack i Reyin McFarlin.