Brusnica

Kako bi uzgoj brusnice bio uspešan i isplativ, potrebna je odgovarajuća kombinacija klimatskih uslova, sastava zemljišta i količine vlage, pri čemu su posebno značajne karakteristike tla i vode.

• Kiselost zemljišta: pH vrednosti između 3 i 5,5;
• Prema klimatskim zonama rasta biljaka čiju je kategorizaciju ustanovilo Ministarstvo poljoprivrede SAD-a, uspešna proizvodnja severnoameričke brusnice je u zonama 3-7;
• Vegetativni period sa najmanje 110-150 dana bez mraza;
• Plitak nivo podzemnih voda: 15-90 cm od površine;
• Preporučuje se zemljište sa dosta organskog sadržaja (humusno) ili peskovito;
• Nagib zemljišta na kome se brusnica gaji ne treba biti veći od 2% (ravno);
• Zasadu brusnice je godišnje potrebno oko 50-60 cm vodenog taloga koji dobija iz padavina ili navodnjavanjem;
• Prosečan prinos brusnice je oko 1,5 kg po metru kvadratnom ili 15 tona po Ha.

Pre jednog veka prinos brusnice je iznosio manje od 6400 lit po površini od 40 ari (1 akr ili jedno jutro), dok je danas prinos dostigao 24000 lit po akru.

Kiselost zemljišta za uzgoj brusnice

Brusnica se u Severnoj Americi tradicionalno gaji na močvarnom zemljištu, međutim, u poslednjih nekoliko godina pokazalo se da i zasadi brusnice na suvom zemljištu mogu dati dobre rezultate. Obe vrste zemljišta moraju ispunjavati osnovne uslove za sadnju brusnice - humusno ili delimično peskovito zemljište; kiselost zemljišta od 3-5,5 pH; nagib zemljišta manji od 2%, i visok nivo podzemnih voda u letnjem periodu (15-91 cm). Tzv. suva proizvodnja može iziskivati dodtne troškove pripreme parcele, i takođe može dovesti do poteškoća u odražavanju potrebnog nivoa podzemnih voda. Pretežno peskovita zemljišta sa slabijom oceditošću - drenažom (npr. ispod zemljišta je sloj glinuše) mogu sprečavati odvođenje suvišne vode sa zasada.

Klimatska zona otpornosti biljaka - proizvodnja

Vrste zemljišta koje ispunjavaju osnovne uslove za uzgoj brusnice su kisela, humusna ili peskovita zemljišta, uz obezbeđeno zadržavanje vode na manjoj dubini. Napravljeno je i nekoliko oglednih zasada brusnice gde se ova biljka uzgaja na gumenoj foliji kako bi se sprečilo preterano oticanje vode tj. drenaža zemljišta.

Brusnica se u Severnoj Americi gaji u klimatskom pojasu koji se prostire od oštre kontinentalne klime u Viskonsinu pa do toplije klime Nju Džersija. Taj pojas proizvodnje prema kategorizaciji Ministarstva poljoprivrede SAD, tzv. USDA zoni otpornosti biljaka, obuhvata Zonu 3 (severni deo države Viskonsin) do Zone 7 (država Nju Džersi). Niske temperature (oko -12°C) ili čak i više, ukoliko ih prati jak i hladan zimski vetar dovode do izmrzavanja listova i pupoljaka brusnice. U klimatskim zonama u kojima se temperature spuštaju ispod tačke smrzavanja, zasade briusnice treba natopiti vodom koja će zalediti, formirajući tako zaštitni izolacioni sloj leda. U toplijim periodima, nakon otopljavanja zasade treba ponovo natopiti vodom kako bi se stvorio novi zaštitni sloj leda ili potopiti vodom ukoliko dodje do naglog pada temperature.

Klimatske zone rasta biljaka u Srbiji - RHMZ: Veći deo Bačke 6b, južnon, uz Dunav 7a, severno od Dunava 6a, Srem 7a; Banat 6a - severoistočni deo 5b, Beograd 7b, severna Srbija 7a; Šumadija 7a, a viši delovi 6b; Sandžak - niži delovi 6a, 6b, viši delovi 4b-5b; dolina Velike i Južne Morave 7a; kotline centralne i južne Srbije 7b; istočna Srbija 6b/7a; Kosovo (sever) 6b/7a, (jug sa Metohijom) 7b/8a.

USDA zone otpornosti biljaka i prosečna najniža temperatura

Preuzeto sa www.usna.usda.gov

Vegetacijski period

Dužina vegetativnog perioda, koji obuhvata vremenski raspon od poslednjeg prolećnog jakog mraza do prvog jesenjeg mraza, obično je oko 110-150 dana bez mraza (što se ponekad u jesen obezbeđuje navodnjavanjem). U severnom Viskonsinu se gaje određene sorte brusnice iako u tom regionu ima svega oko 110 dana bez mraza. Zasad se tokom vegetativnog perioda štiti od sezonsog mraza potapanjem vodom ili prskanjem sprinklerima. U Viskonsinu se može desiti da dodje do mraza tokom bilo kog meseca vegetativnog perioda.

Potreba za vodom

U periodu od prolećnog otopljavanja do zimskog mirovanja, zasadu brusnice je potrebno oko 2,5 cm vodenog taloga nedeljno. Brusnica ima plitak koren, biljka se brzo suši tako da manjak vode i vlage utiču na rast biljke i na prinose, čak i u narednim sezonama. Dodatne količine vode su porebne u cilju zaštite biljke (čokota i ploda) od izmrazavanja, kako u periodu zimsko mirovanja, tako i tokom vegetativnog perioda. Ukoliko je temperatura vazduha veća od 26°C, brusnicu je potrebno navodnjavati prskanjem kako bi se biljka rashladila i kao bi nadoknadila gubitak vlage usled visoke temperature. Plantaže brusnice koje se beru uz upotrebu vode potapaju se tri puta vodom u visini od 30 cm: prvi put u oktobru da bi se skinuo oplod, drugi put kako bi se skinulo suvišno lišće i grančice, i treći put pred zimu kako bi se stvorio zaštitni sloj leda. Zasadi koji se beru tzv. suvim postupkom ne treba natapati kako bi se skinuo plod. Godišnje potrebe biljke za vodom razlikuju se u zavisnosti od načina i tehnike proizvodnje. U proseku se u sezoni potroši oko 2.310.000 galona po 0,4 Ha zasada (približno 21.880.000 lit po hektaru ili 2.188 lit po metru kvadratnom), što opet zavisi od prakse proizvođača. Uz zasad je potrebno imati i rezervoar za vodu koji će služiti za navodnjavanje, ali i za prečišćavanje vode, naročito one nakon plavljenja zasada. Voda (bilo da je iz bunara ili sistema za zalivanje) koja ima visok sadržaj soli ili baza može uticati na sastav tla i povećati kiselost zemljišta. Primenom sumpora ili sumporne kiseline može se smanjiti prisustvo krečnjaka u vodi.

Toplota i vegetativni dani

Temperature koje preovlađuju tokom vegetacijskog perioda utiču na rast biljke i sazrevanja ploda. Pokazalo se da su optimalne temperature za uzgoj brusnice od 16°C do 27°C. Temperature ispod 16°C usporavaju rast biljke i sazrevanje ploda. Sa druge strane, visoke temperature utiču na pojavu ožegotina na plodu. Visoke jesenje temperature sprečavaju razvoj crvenila ploda. Suma efektivnih temperatura (GDD - Growing Degree Days - prosečna vrednost akumulirane toplote u vegetacijskom periodu) odrediće dan kada se može očekivati početak vegetativnog perioda brusnice. U severnom Viskonsinu brusnica zri pri sumi efektivne temperature 1900 o.C do 2400 o.C na bazi 7°C. Da bi se biološki procesi normalno odvijali potrebno je da brusnica prođe period zimskog mirovanja na temperaturi iznad sedam stepeni (oko 2500 sati), međutim taj proces se prekida ukoliko dođe do pada temperature ispod 7°C. Na primer, u državi Vašington, u kojoj mrazevi traju manje od 1500 sati, to dovodi do produženog perioda cvetanja. 

izvor: g-din Robert Tomeš, američki stručnjak iz oblasti tehnologije proizvodnje brusnice